Građani Srbije povećali su svoje obaveze prema bankama za gotovo petinu za godinu dana, dok je ukupna zaduženost stanovništva, privrede i preduzetnika krajem septembra dostigla 4.817,54 milijarde dinara.
Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije pokazuju da je ukupan dug prema bankama za godinu dana povećan 15,7 odsto.
Od ukupnog iznosa, građani su dugovali 2.187,42 milijarde dinara, pravna lica 2.526,33 milijarde, dok se ostatak odnosi na preduzetnike.
Kada je reč o stanovništvu, rast je bio znatno izraženiji: dug građana povećan je za 19,1 odsto u odnosu na septembar prethodne godine.
Šta stoji iza većeg zaduživanja
Samo stanje duga ne pokazuje zbog čega je došlo do njegovog povećanja. Na rast mogu uticati novo kreditiranje, refinansiranje postojećih obaveza, promena strukture kredita i dinamika otplate.
Zato je za procenu održivosti zaduživanja potrebno posmatrati i druge pokazatelje, pre svega prihode domaćinstava, kamatne stope, kvalitet kreditnog portfolija i udeo kredita koji kasne u otplati.
Za bankarski sektor rast kreditnog portfolija znači veći obim plasmana, dok za građane znači i veće buduće obaveze po osnovu glavnice i kamata. Efekat na privredu zavisi od toga da li se dodatno zaduživanje koristi za potrošnju, kupovinu nekretnina, refinansiranje ili druge namene.
Kod kompanija je krajem septembra registrovan dug od 2.526,33 milijarde dinara. Bankarski krediti tako ostaju jedan od važnih kanala finansiranja poslovanja i investicija.
Podaci za septembar pokazuju, dakle, da je kreditna aktivnost u Srbiji povećana u odnosu na prethodnu godinu, ali i da je rast zaduženosti stanovništva bio brži od ukupnog rasta kreditnog duga. Za naredni period biće posebno važno pratiti da li se ovaj trend nastavlja i kako se kreću sposobnost građana da servisiraju obaveze i kvalitet bankarskih plasmana.
M. T.