Pijačnim danima – a to su u Zrenjaninu utorak, četvrtak i subota – Ljubiša Vranac iz Žablja ustaje u tri sata ujutru. Njegova supruga Maja budi se sat kasnije, jer pre polaska na pijacu Ljubiša mora da namiri stoku, a potom zajedno pakuju proizvode i kreću put Zrenjanina, prenosi zrenjaninski.com.

Ljubiša prodaje na centralnoj pijaci, dok Maja svoje proizvode nudi na pijaci na Bagljašu. Po dolasku ih čeka novi posao: raspakivanje, slaganje robe i priprema prodajnog prostora. Nakon toga sledi višesatno čekanje mušterija – uz nadu da će dan biti dobar.

– Ono čime se bavimo, prerada mleka od naših krava, izuzetno je naporno. Mi ne samo da proizvodimo i prerađujemo mleko, već te proizvode i sami prodajemo. Kada se pijačnim danima vratimo kući, zreli smo za krevet, a novi posao nas već čeka. Iskreno, ne znam šta je gore – da odspavam sat vremena pa nastavim da radim, ili da uopšte ne ležem – priča Ljubiša Vranac.

Ipak, upravo su prerada i prodaja na pijaci, kako kaže, spasili njihovo domaćinstvo.

– To nas je zaštitilo od sudbine mnogih kolega kojima mlekare otkazuju otkup, pa ne znaju šta da rade sa mlekom. Spasilo nas je i od prodaje krava, što je danas, nažalost, masovna pojava u našem kraju. Krave koje su do juče davale mleko danas završavaju u klanicama – kaže on.

Krave na gazdinstvu Vrančevih ne idu na pašnjak. To znači da svakog dana, bez obzira na godišnje doba, treba obezbediti dovoljno hrane, očistiti štalu, pomusti krave, preraditi mleko i proizvode plasirati na tržište – i tako iz dana u dan.

– Oko Nove godine dobio sam grip. Nisam imao nikoga ko bi me zamenio u štali, pa sam dve nedelje, sa temperaturom, radio sve kao da sam potpuno zdrav. Tada sam bio najbliži odluci da prodam svoje blago. Kada bih imao kome da pričam, mogao bih satima da objašnjavam koliko je zahtevno brinuti se i o samo jednoj kravi – jer je to živo biće koje bez svog domaćina ne može da opstane – iskren je Ljubiša.

Od prodaje krava je ipak odustao. Od njih danas živi šestočlana porodica.

– Svako ima svoje obaveze. Deca, pre svega, treba da idu u školu i pomažu u kući. U preradi mnogo pomaže moja majka, a najveći deo posla ostaje na mojoj supruzi i meni – dodaje on.

Zadržati mušterije, kaže, posebna je veština.

– Trebalo je vremena da steknemo poverenje kupaca, ali danas imamo stalne mušterije. Kvalitet se podrazumeva, ali morate stalno uvoditi nove proizvode, jer se i potrebe kupaca menjaju – objašnjava Ljubiša.

U ponudi Vrančevih su sitan sir, kajmak, sirni namaz, podlivani sirevi različite starosti, kačkavalj, mocarela, rolovani sir, paprika u pavlaci, domaća jaja i rezanci od njih.

– Sve više ljudi traži i sveže mleko i surutku. Litar mleka kod nas košta 100 dinara, nekima je to mnogo, ali kada ga uporede sa onim iz prodavnice – vrate se. Sveže mleko i mleko iz tetrapaka ne mogu da se porede i ljudi to sve više shvataju. Nas proizvođače dodatno ugrožava uvoz, naročito polutvrdih sireva, koji su često jeftiniji, ali sadrže i biljne dodatke. Mnogi zbog toga odustaju i prodaju krave, a nisam siguran da oni koji bi trebalo – to zaista razumeju – zaključuje Ljubiša Vranac.

Foto: Zrenjaninski. com