Novi Sad je zanemeo – čovek čiji je osmeh bio prva stvar koju biste videli pred ulazak na stadion Vojvodine, dobri duh Karađorđa, Jonče Mesini Malajac, preselio se u večnost.
Ko god je ikada kročio na zapadnu tribinu stadiona Vojvodine, znao je ko je Malajac. Bilo da ste bili dete kojem je vešto, uz kikot, ubacivao pregršt semenki u džep jakne, ili veteran koji je decenijama kupovao „sport za zube“, Jonče Mesini je bio vaša konstanta. On nije bio samo prodavac; on je bio institucija. Dok se svet menjao, dok su se rušili stari drvoredi i menjali reflektori, porodica Mesini je stajala na svom „stražarskom mestu“, čuvajući duh starog Novog Sada koji polako bledi.
Vest o njegovoj smrti stigla je baš pred važan meč sa Radničkim, dajući večerašnjem susretu jednu dublju, tužniju notu. Vojvodina je već ranije proglasila besplatan ulaz na stadion, ali sada će taj odlazak na tribine imati ukus nostalgije. Generacije koje su odrastale uz njegov glas i karakteristični beli šešir, danas se opraštaju od čoveka koji je bio veći od samog sporta. Igrači će istrčati na teren, pašće golovi, osvojiće se bodovi, ali praznina na uglu severne i zapadne tribine podsećaće nas da su ljudi poput Malajca prava duša kluba – oni koji se ne zaboravljaju ni kada se reflektori ugase.
Izvor: Postinfo
M.M.