Na današnji dan pre tačno dvadeset i šest godina, na završnoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu Evropske unije, prikupljeno je osamsto pedeset miliona dolara namenjenih obnovi zemlje nakon ratnih razaranja. Kroz ukupno pet ovakvih konferencija u Briselu obezbeđeno je više od pet milijardi dolara. To, međutim, predstavlja samo deo ukupne pomoći, jer su značajna sredstva donirale i Sjedinjene Američke Države, zemlje Bliskog istoka i Japan, dok su ogromni iznosi stizali i direktno od dijaspore. Iako su nadležne institucije sprovodile određene provere, do danas nije precizno utvrđeno koliko je tačno novca ušlo u zemlju, na koji način je trošen i da li je bilo zloupotreba.
Politički otpori i smene zbog pokušaja istraga
U prvim posleratnim godinama u Bosnu i Hercegovinu slile su se milijarde dolara, nemačkih maraka i evra, ali zvaničan i tačan podatak o konačnoj sumi ne postoji. Novinar magazina Žurnal Amarildo Gutić objašnjava da političkim partijama, naročito onima koje su bile na vlasti neposredno nakon rata, nikada nije odgovaralo da se ovo pitanje detaljno istraži jer bi to u velikoj meri predstavljalo samooptuživanje. On podseća i na primer kada je svojevremeno direktor tadašnje federalne obaveštajne službe ekspresno smenjen sa funkcije odmah nakon što su se pojavile prve informacije da je pokrenuo istrage o zloupotrebama donacija tokom i nakon ratnih sukoba.
Neslaganja u podacima i parlamentarne komisije
U periodu od dve hiljade druge do dve hiljade dvanaeste godine, tri parlamentarne komisije na nivou Bosne i Hercegovine pokušale su da uđu u trag novcu, ali bez konačnog uspeha. Od tri sačinjena izveštaja, javnosti je dostupan samo jedan. U tom dokumentu se pominje iznos od oko sedam milijardi konvertibilnih maraka, od čega je devedeset osam odsto upućeno u Federaciju Bosne i Hercegovine, jedan i po odsto u Republiku Srpsku, dok je nula zarez pet odsto završilo u Distriktu Brčko.
Sa druge strane, Kancelarija visokog predstavnika navodi da je od devedeset pete do dvehiljadite godine u zemlju stiglo oko pet zarez tri milijarde maraka. Daleko najveću cifru navodi publikacija Fonda za otvoreno društvo, prema čijem je istraživanju Bosna i Hercegovina u prve četiri posleratne godine primila međunarodnu pomoć u vrednosti između četrdeset šest i pedeset tri milijarde dolara.
Nedostatak zakona i ćutanje pravosudnih organa
Poslanik Šemsudin Mehmedović, koji je bio član dve istražne komisije, ističe da je u tom periodu mnogo toga bilo pokriveno stepenom tajnosti, što je bilo pravo onih koji su u tom trenutku donosili odluke. On objašnjava da je reč o vremenu kada nisu postojale adekvatne agencije za sprovođenje zakona, niti je postojao visok nivo odgovornosti kod pojedinaca. Mehmedović potvrđuje da je bilo nepravilnosti i nezakonitog trošenja, ali dodaje da je na tužilaštvu da utvrdi stepen odgovornosti i konkretna imena. Međutim, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine nije odgovorilo na upit o tome da li su ikada imali formiran predmet koji se bavio ovim pitanjem, a Predstavnički dom nakon dve hiljade dvanaeste godine više nije formirao nijednu novu istražnu komisiju.
Od istorijskih donacija u Bosni i Hercegovini do kontrole sredstava u Ukrajini
Ivana Korajlić iz organizacije Transparensi internešnal u Bosni i Hercegovini navodi da se jednostavno čekalo da prođu godine i da se cela priča zaboravi. Ona dodaje da se danas ponovo pojavljuju afere vezane za evropska sredstva, poput onih namenjenih izgradnji autoputeva, ali da te slučajeve ponovo istražuju inostrane, a ne domaće institucije.
Sve do sukoba u Ukrajini, Bosna i Hercegovina je bila zemlja koja je primila najviše međunarodnih donacija po glavi stanovnika na svetu. Poređenja radi, u Ukrajinu je od dve hiljade dvadeset druge godine iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država stiglo oko tristo dvadeset milijardi dolara. Za razliku od posleratnog perioda u Bosni i Hercegovini, potencijalne prevare i zloupotrebe u ukrajinskom energetskom sektoru, humanitarnim programima i nabavci vojne opreme danas aktivno kontrolišu Antikorupcijski biro Ukrajine, evropski OLAF i američki Pentagon.
E.M.