Glamur, skupocena odela, osmesi za fotoreportere i – klasičan beogradski fudbalski apsurd! Svečana manifestacija „Prvi tim“ trebalo je da bude praznik fudbala, proslava 20 godina postojanja Superlige, ali se pretvorila u večeru gorkog ukusa i neshvatljivih odluka. Dok su Aleksandar Katai, Vasilije Kostov i Radomir Koković primali čestitke od fudbalskih gromada poput Džajića, Paunovića i Mijatovića, svi objektivni posmatrači u sali ostali su u šoku. Vojvodina, ekipa koja je igrala najlepši fudbal, ekipa koja je srušila duopol blizanaca i uzela titulu vicešampiona, dobila je samo mrvice! Jedini laureat sa „Karađorđa“ bio je Lazar Ranđelović.
Hajde da ogolimo stvari do koske: po kom to kosmičkom ili fudbalskom kriterijumu Miroslav Tanjga nije proglašen za najboljeg trenera? Šta je još trebalo da uradi ovaj čovek? Podigao je Vojvodinu iz pepela, stvorio kaznenu ekspediciju koja je gazila sve pred sobom van Novog Sada (istorijskih 11 pobeda na gostovanjima!), odveo ekipu na korak od pehara u Kupu gde je Crvena zvezda strepela do poslednjeg sekunda, i na kraju završio na drugom mestu ispred Partizana.
A šta tek reći za paradoks godine u režiji izbora za najboljeg golmana? Nagradu uzima Balša Popović iz OFK Beograda, dok Dragan Rosić, zvanična hobotnica iz Novog Sada, ostaje praznih ruku. Rosić je ove sezone činio čuda, skidao zicere, donosio bodove vredne Lige Evrope.
Izvor: Postinfo
M.M.