Lale su protutnjale jugom Srbije, ali iza ubedljivih 4:1 protiv Radnika krije se priča o timu koji traži svoj identitet između rezultatske surovosti i vidnog pada u kreativnosti, dok se finale sezone nezadrživo bliži!
Novi Sad slavi, rekordi padaju, ali u stručnom štabu Vojvodine nema mesta za euforiju. Pobeda u Surdulici bila je klasičan primer „igre na rezultat“ o kojoj je govorio iskusni Miroslav Tanjga. Iako je domaćin na momente delovao ravnopravnije nego što to krajnji ishod sugeriše, individualni kvalitet i hladnokrvnost pred golom presudili su u korist Stare dame. Posebno raduje povratak u golgetersku formu Milana Kolarevića, čiji je pogodak prekinuo dug post i vratio mu preko potrebno samopouzdanje uoči ključnih borbi.
Ova Vojvodina ima ono što generacije pre nje nisu – „drskost“ da uzme bodove i kada protivnik pruži snažan otpor, kao što je to bio slučaj sa motivisanim Radnikom ili Grafičarom u Kupu. Međutim, navijači sa pravom pitaju: može li se ovakvim tempom do kraja? Pobeda nad Zvezdom i u Beogradu i kod kuće dala je krila ovoj ekipi, ali let ka samom vrhu tabele zahteva konstantnost koju je Lazar Ranđelović istakao kao ključni problem. Vojvodina je na korak od toga da razdvoji „večite“ prvi put posle sedam godina, a da bi taj uspeh bio potpun, igra mora da prati rezultate, jer Evropa ne prašta „slučajne“ trijumfe.
Izvor: Postinfo
M.M.