Novi Sad je disao kao jedan – kapije „Karađorđa“ bile su tesne da prime sve koji su želeli da osete duh tradicije i pruže vetar u leđa novoj Vojvodini pred start na međunarodnoj sceni.
Bila je to noć u kojoj su se pomešali ponos, nostalgija i ogromna energija usmerena ka svetloj budućnosti „stare dame“. Vojvodina je na originalan način spojila promociju nove generacije igrača sa premijerom dokumentarca o neponovljivom Vujadinu Boškovu. Navijači u majicama sa natpisom „fudbal je fudbal“ kreirali su ambijent kakav dolikuje klubu sa takvim renomeom. Kada je na atletsku stazu iskoračio kapiten Dejan Zukić, stadionom se prolomilo gromoglasno „Zuka, Zuka!“. Emocije su proradile, jer povratak lidera na mesto uspeha budi sećanja na neka romantičnija fudbalska vremena.
Strateg Novosađana Miroslav Tanjga iskoristio je trenutak da spusti loptu na zemlju, ali i da podigne moral ekipi pred okršaj sa mađarskim Ferencvarošem. Na direktno pitanje jednog navijača o tituli, Tanjga je obećao bespoštednu borbu i ostavljanje srca na terenu, idući korak po korak. Zukić je, s druge strane, pokazao kapitenski mentalitet rekavši da je vreme za priču prošlo i da je jedino merilo ono što će ekipa pokazati u četvrtak uveče. Usledio je istorijski osvrt Petra Đurđeva na Boškovljev put – od dečaka iz Begeča do finala Kupa evropskih šampiona. Dokumentarni film je kod malobrojnih ostavio suve oči. Dokazano je da veličina Vojvodine ne zavisi od broja stanovnika, već od vrednosti ljudi koji je čine, a sećanje na Vujketa biće najbolji pogon za evropske bitke koje slede.
M.M.