Bolesti srca i krvnih sudova prošle godine bile su uzrok 51,8 odsto svih smrtnih slučajeva u Severnobačkom okrugu. Od ovih bolesti umrlo je 1.315 ljudi, a zdravstveni radnici upozoravaju da je posebno opasno što pojedini kardiovaskularni problemi mogu dugo proći neprimećeno, sve dok pacijent ne dospe u situaciju kada je potrebna hitna medicinska pomoć, prenosi subotica.com.

Povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra, u Zavodu za javno zdravlje Subotica istaknut je značaj prevencije srčanih bolesti, koje često mogu proći bez izraženih simptoma. Ovogodišnja kampanja posebno ukazuje na takozvane tihe simptome i faktore rizika, među kojima su povišen krvni pritisak, neobjašnjiv umor i blaže aritmije.

Prema podacima za 2025. godinu, od bolesti srca i krvnih sudova u Severnobačkom okrugu umrlo je 1.315 osoba, među kojima je bilo više žena. Ove bolesti činile su 51,8 odsto ukupne smrtnosti.

Mirjana Dakić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica ukazuje da se na veliki broj faktora rizika može uticati promenom životnih navika.

„Među vodećim dijagnozama izdvajaju se povišen krvni pritisak sa 51 odsto, ishemijska bolest srca sa 19,3 odsto i bolesti krvnih sudova mozga sa 13,1 odsto. Bolesti srca jesu preventabilne, odnosno moguće je da ih preveniramo i da utičemo na njih ukoliko se odlučimo za zdrave stilove života. Čak i male promene koje se odnose na pravilnu, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost mogu da dovedu do velikih promena kada govorimo o zdravlju srca“, rekla je Dakić.

Ona dodaje da zdravlje srca nije samo individualna odgovornost, već i pitanje uslova u kojima ljudi žive i dostupnosti zdravih izbora.

Da se lekar često potraži tek kada zdravstveni problem postane ozbiljan, potvrđuju i iskustva Hitne medicinske pomoći. Mihaela Budimski Soldat, specijalista urgentne medicine, navodi da se zdravstveni radnici gotovo svakodnevno susreću sa pacijentima sa akutnim moždanim udarom i akutnim koronarnim sindromom.

„Gotovo 50 odsto pacijenata nam dolazi sa bolom u grudima, a da pre toga nisu znali da imaju neko od kardiovaskularnih oboljenja ili neki od rizika za nastanak infarkta miokarda. Prvi kontakt sa lekarom im je već kada posledice mogu biti trajne, odnosno kada već imamo oštećen miokard ili, nažalost, fatalan ishod“, upozorava Budimski Soldat.

Ona ukazuje i na to da se kardiovaskularne bolesti sve češće javljaju kod mlađih osoba. Zbog toga su kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje duvana, važni bez obzira na godine.

Da prevencija ne podrazumeva samo lekarske preglede, već i znanje kako reagovati u slučaju srčanog zastoja, pokazuju aktivnosti Crvenog krsta Subotice. U svih sedam subotičkih srednjih škola juče i danas organizovane su radionice kardiopulmonalne reanimacije za učenike od prvog do četvrtog razreda.

Radionice vode mladi volonteri Crvenog krsta obučeni za pružanje prve pomoći.

„Mi se u Crvenom krstu uvek bavimo prevencijom. Jedna od najvažnijih stvari jeste da što više ljudi nauči kardiopulmonalnu reanimaciju, jer je to jedna od najvažnijih metoda za rano pokretanje srca kada ono stane“, kaže Nevena Lukić, stručni saradnik Crvenog krsta Subotice.

Preventivne aktivnosti biće nastavljene i van Subotice. Sutra će u Bajmoku, u Mađarskom kulturnom centru „Doža Đerđ“, Zavod za javno zdravlje i Crveni krst organizovati akciju „Selo u pohode“, tokom koje će zainteresovani građani moći da provere osnovne zdravstvene parametre.

Crveni krst posebnu pažnju posvećuje i roditeljima. U okviru Nacionalne nedelje dojenja biće održana i radionica kardiopulmonalne reanimacije beba i dece.

„Za roditelje je veoma značajno da što pre nauče prvu pomoć kako bi mogli da se snađu u situacijama koje mogu da se dese kada su mala deca u pitanju“, ističe Lukić.

Poruka zdravstvenih radnika povodom Svetskog dana srca jeste da ne treba čekati pojavu ozbiljnih simptoma da bi se počelo sa brigom o zdravlju srca. Redovne kontrole, pravovremeno otkrivanje faktora rizika i male promene životnih navika mogu biti važan korak u sprečavanju ozbiljnih zdravstvenih posledica.

E.M.