Prvi predlog plana sanacije i obnove Deliblatske peščare, koji će obuhvatiti period od 2027. do 2031. godine, trebalo bi da bude izrađen za sedam dana, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Pavkov je danas u Deliblatskoj peščari, na sastanku u Edukativnom centru „Čardak“, razgovarala sa predstavnicima pokrajinskih i republičkih institucija. Dogovoreno je da se uspostavi svakodnevna komunikacija putem Votsap grupe kako bi razmena informacija i reagovanje na terenu bili brži.

„Dogovorili smo nešto što nije česta situacija, ali mislim da iziskuje ovakvo delovanje iz sekunde u sekundu, a to je komunikacija preko Votsap grupe, gde ćemo za nedelju dana da imamo prvi predlog plana sanacije i obnove, koji će da bude od 2027. godine do 2031. godine“, rekla je Pavkov.

Ona je istakla da će se na planu raditi paralelno sa aktivnostima na lokalizaciji i potpunom gašenju požara, kako bi sanacija i obnova mogle da počnu što pre.

„Trudićemo se paralelno da radimo, da ne čekamo u potpunosti da se završi lokalizacija požara, već da pokušamo da predupredimo i da planiramo sanaciju i obnovu zajednički“, navela je ministarka.

Pavkov je ukazala i na značaj informacionog sistema NIMOS koji je razvio Institut za nizijsko šumarstvo. Ovaj alat omogućava da se najmanje 24 sata unapred, a u određenim situacijama i nekoliko dana ranije, predvidi pravac duvanja vetra.

Prema njenim rečima, takve informacije mogu značajno da pomognu vatrogascima, upravljačima zaštićenih područja i drugim službama da blagovremeno rasporede ljudstvo, mehanizaciju i opremu i time smanje moguće posledice požara.

Ministarka je istakla da su požari koji su zahvatili više područja u Srbiji naneli značajnu štetu prirodi, zbog čega će Ministarstvo zaštite životne sredine nastojati da obezbedi dodatna sredstva za sanaciju opožarenih staništa.

Najavila je raspisivanje konkursa za dodatne subvencije upravljačima zaštićenih područja, kako bi mogli da sanaciju i obnovu ugroženih područja uključe u svoje programe za 2027. godinu.

Pored Deliblatske peščare, požari su zahvatili i područja Stolova, Stare planine i Radana, a na pojedinim lokacijama vatra još nije u potpunosti ugašena.

Pavkov je navela da će se prilikom obnove prirode razmatrati i mogućnost sadnje, pored autohtonih vrsta, biljnih vrsta koje su otpornije na visoke temperature i druge posledice klimatskih promena.

Požar u Deliblatskoj peščari izbio je 5. avgusta, a prema dosadašnjim podacima zahvatio je više od 3.000 hektara, uglavnom niskog rastinja i trave. U gašenju je angažovano više od 300 vatrogasaca-spasilaca, pripadnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, dobrovoljnih vatrogasnih društava, „Vojvodinašuma“ i „Srbijavoda“, Vojske Srbije i Srpsko-ruskog humanitarnog centra.

U akciji učestvuju i tri helikoptera MUP-a Srbije, kao i vatrogasni brod.

Nadležne institucije pripremaju naredne korake za sanaciju i revitalizaciju Deliblatske peščare nakon potpunog gašenja požara. Istovremeno se pojačano prate parametri koji mogu ukazivati na ugroženost javnog zdravlja na području opštine Kovin i drugih delova Vojvodine.

Deliblatska peščara, poznata i kao Banatska peščara, nalazi se u jugoistočnom delu Vojvodine, u južnom Banatu. Kao jedinstven geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen Panonske nizije, predstavlja stanište brojnih specifičnih i retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Izvor: Tanjug

E.M.