Prošla je 31 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“, događaja koji i danas izaziva duboke emocije i oprečna tumačenja u regionu. Dok se u Hrvatskoj 5. avgust slavi kao Dan pobede, u Srbiji je to dan žalosti i sećanja na prognane i stradale. O posledicama koje je ova operacija ostavila na srpsko stanovništvo i o položaju onih koji danas žive u Hrvatskoj, u emisiji „Dobro jutro Vojvodino“ govorio je Nenad Abramović, predsednik Udruženja izbeglih, raseljenih i doseljenih lica „Zavičaj“.
Svakodnevica obeležena izazovima
Prema rečima Abramovića, život malobrojne srpske zajednice u Hrvatskoj i dalje je opterećen brojnim problemima. On navodi da je „Oluja“ bila planirani „projekat“ sa ciljem etničkog čišćenja, usled čega danas u toj zemlji živi tek oko tri odsto Srba u odnosu na predratni period. Realan broj Srba u Hrvatskoj, kaže Abramović, je oko 60.000, mahom starijeg stanovništva.
„Položaj Srba je i danas izuzetno težak. Postoje sela koja ni posle toliko godina nemaju struju. Imovinska prava su i dalje veliko pitanje, kao i diskriminatorne prakse u poljoprivredi koje otežavaju opstanak“, istakao je Abramović.
Posebno bolna tema, kako navodi, jeste sistematsko uništavanje srpskih grobalja i spomenika, što vidi kao nastavak brisanja tragova postojanja jednog naroda. Abramović naglašava da je odgovor na ovakve probleme nedovoljan i da je neophodna snažnija institucionalna borba za zaštitu prava i nasleđa.
Očuvanje sećanja kao obaveza
Kako bi se sprečio zaborav, Abramović i njegovo udruženje zalažu se za sistemsko uvođenje priče o stradanju Srba u obrazovni sistem. On smatra da bi istorija „Oluje“ trebalo da postane deo školskih udžbenika, ali i da se ovaj tragičan događaj uvrsti u kalendar Srpske pravoslavne crkve kao dan sećanja.
U tom duhu, udruženje „Zavičaj“ je nedavno, u saradnji sa udruženjem „Srpska Krajina 1990“, u Skupštini Srbije predstavilo „Deklaraciju o stradanju srpskog naroda u Hrvatskoj“, dokument koji obuhvata istorijski kontekst stradanja od Drugog svetskog rata do devedesetih godina.
Abramović je izrazio zahvalnost državnom vrhu Srbije na podršci koju poslednjih godina pruža u organizaciji centralnog obeležavanja godišnjice. Ove godine, Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe obeležen je u Mrkonjić Gradu u Republici Srpskoj.
Dok vreme prolazi, borba za istinu, pravdu i dostojanstven život preostalih Srba u Hrvatskoj ostaje prioritet. Kroz institucionalne i obrazovne inicijative, udruženja prognanih nastoje da osiguraju da se žrtve ne zaborave i da buduće generacije uče o jednom od najtragičnijih poglavlja u novijoj srpskoj istoriji.