U organizaciji Građanskog kulturnog centra Klara i Rosa, održan je kolektivni razgovor o umetničkom i društvenom nasleđu Subotice. Istraživačice Olga Čegar i Ivona Đurić otvorile su diskusiju o slojevima gradskog pamćenja koji ne žive u monografijama, već u ličnim pričama i autentičnoj atmosferi prohujalih decenijaprenosi Subotica.com.
Učesnici različitih generacija evocirali su uspomene na vreme kada su mesne zajednice bile centri kreativnosti, a neformalna mesta poput majmun placa simboli druženja bez potrošačke logike. Naglašeno je da se sport nekada učio na ulici i betonu, dok su obrazovanje i jaka privreda činili stabilan oslonac grada. Danas, uprkos boljoj infrastrukturi, prisutni su postavili pitanje: gde su nestali mladi ljudi?
Kultura je tada bila deo svakodnevice. Pomenuti su plesnjaci u Jadranu, brojne likovne kolonije, prodavnice ploča i festival Omladina. Interkulturalnost se nije posebno naglašavala, već se prirodno živela kroz jezike, muziku i saradnju. Istaknuto je da su ključnu ulogu imali entuzijastični pojedinci koji su svojom energijom okupljali zajednicu, dok se danas umetnost prečesto posmatra kroz prizmu profita.
Razgovor se nije završio u čistoj nostalgiji. Zaključeno je da je kultura zapravo odnos prema prostoru i ljudima – od održavanja čistoće ulica do zajedničkih šetnji korzom. Iako prošla vremena deluju nedostižno, glavna poruka večeri bila je da reč „ne može“ treba precrtati. Duh grada ne čine secesijske fasade već ljudi, a avangarda se uvek iznova rađa iz autentične svakodnevice.
e.m.