Nemačka vlada priprema reformu sistema bolovanja koja je izazvala burne reakcije lekara, sindikata i dela vladajuće koalicije. Predložene izmene deo su šireg paketa reformi čiji je cilj da se smanje izdaci zdravstvenog sistema i poveća produktivnost zaposlenih, prenosi Bloomberg Adria. Vlada želi da smanji troškove zdravstvenog sistema, dok stručnjaci upozoravaju na veće gužve u ordinacijama i rast administracije

Stroža pravila za otvaranje bolovanja

Jedna od najavljenih promena predviđala je ukidanje mogućnosti da zaposleni tri dana odsustvuju sa posla bez lekarske potvrde, kao i ukidanje otvaranja bolovanja telefonskim putem.

Kancelar Fridrih Merc ocenio je da Nemačka više ne može da priušti veliki broj dana odsustva sa posla, navodeći da je potrebno smanjiti finansijski pritisak na zdravstveni sistem.

Trenutno zaposleni mogu da obaveste poslodavca da su bolesni, a lekarska potvrda obavezna je tek za bolovanja duža od tri dana. U prvobitnom predlogu bilo je predviđeno da potvrda bude potrebna već od prvog dana bolesti.

Međutim, nakon brojnih kritika lekara, fondova zdravstvenog osiguranja i dela vladajuće koalicije, ta odredba nije ušla u konačan tekst zakona usvojen u Bundestagu, dok se o novom modelu i dalje raspravlja.

Lekari upozoravaju na preopterećenje sistema

Udruženje lekara opšte prakse ocenilo je da bi nove mere dovele do prepunih čekaonica i dodatnog administrativnog opterećenja.

Predsednica udruženja Nikola Bilinger-Gepfart upozorila je da bi građani duže čekali na preglede, dok bi lekari imali manje vremena za pacijente kojima je pomoć zaista potrebna.

Slične kritike stigle su i iz redova vladajućih demohrišćana, uz ocenu da se ne sme stvarati utisak da zaposleni zloupotrebljavaju bolovanja.

Dugotrajna bolovanja najveći trošak

Prema podacima zdravstvenih fondova, najveći finansijski teret ne predstavljaju kratka, već dugotrajna bolovanja.

Iako je prošle godine samo 2,5 odsto bolovanja trajalo duže od šest nedelja, upravo ona čine više od četvrtine svih izgubljenih radnih dana zbog bolesti. Najčešći razlozi za duža odsustva su bolesti mišićno-koštanog sistema i problemi sa mentalnim zdravljem.

Nakon šest nedelja odsustva zaradu zaposlenima više ne isplaćuje poslodavac, već zdravstveno osiguranje, a ova izdvajanja godišnje premašuju 21 milijardu evra.

Predlog za postepeni povratak na posao

Reforma predviđa i uvođenje mogućnosti takozvanog „skraćenog bolovanja“, koje bi trebalo da zaživi sredinom naredne godine.

Na taj način zaposleni koji se oporavljaju od težih bolesti mogli bi da rade 25, 50 ili 75 odsto radnog vremena, dok bi razliku u primanjima nadoknađivao fond zdravstvenog osiguranja.

Cilj ove mere je da se zaposlenima olakša povratak na posao i smanji broj dugotrajnih odsustava, iako poslodavci neće biti u obavezi da prihvate ovakav model rada.

Toplotni talasi dodatno smanjuju produktivnost

Dok se raspravlja o reformi bolovanja, stručnjaci upozoravaju da klimatske promene postaju sve veći izazov za tržište rada.

Studije kompanije Allianz i Evropske centralne banke pokazuju da produktivnost počinje da opada kada temperatura na radnom mestu dostigne 27 do 28 stepeni Celzijusa, dok se iznad 30 stepeni smanjuje za oko tri odsto sa svakim dodatnim stepenom.

Zbog toga stručnjaci preporučuju fleksibilnije radno vreme i organizacione promene, uz ocenu da sama klimatizacija nije dovoljna da ublaži posledice ekstremnih vrućina.

Zdravstvene usluge biće skuplje

Pored izmena pravila o bolovanju, reforma donosi i povećanje pojedinih troškova zdravstvene zaštite.

Predviđeno je povećanje zdravstvenih doprinosa, manje subvencije za stomatološke usluge, smanjenje broja preventivnih pregleda za rak kože, izbacivanje homeopatskih lekova iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i povećanje participacije za lekove koji se izdaju na recept.

Cilj reforme je stabilizacija finansija nemačkog zdravstvenog sistema, koji se suočava sa deficitom većim od 15 milijardi evra, uz procene da bi bez dodatnih mera taj manjak do 2030. godine mogao da dostigne čak 40 milijardi evra.

E.M.