Dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda ocenio je da aktuelni poremećaj lanca snabdevanja obuhvata veće troškove, skok cena proizvoda, kao i izvesne nestašice i zakasnele isporuke. Prema njegovim rečima, ponašanje prodavaca i kupaca se drastično menja jer smanjena ponuda robe prirodno podstiče potražnju i stvaranje zaliha.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Kilibarda je naveo da se na ovaj način ulazi u opasnu spiralu rasta cena koja direktno pogađa standard građana. On upozorava da kriza ne ostaje samo na rafovima prodavnica, već se duboko preliva na celokupnu ekonomiju i privredu, što u krajnjem ishodu može dovesti do smanjenja broja radnih mesta.
Rat na Bliskom istoku ključni je faktor koji utiče na poskupljenje energenata i unosi ogromnu neizvesnost u snabdevanje. Iako razmena Srbije sa zemljama tog regiona nije prevelika, ona je strateški značajna, a posledice se osećaju posredno preko globalnog tržišta.
Problemi u pomorskom saobraćaju i uvozu iz Kine
Poseban problem predstavlja poremećaj pomorskog saobraćaja, naročito kada je reč o robi koja dolazi iz Kine. Zbog blokada i kriza u svetskim kanalima, Srbija, kao deo globalnog lanca, direktno trpi posledice. Kod domaće proizvodnje najveći rizik predstavlja nedostatak specifičnih komponenti ili sirovina, što dovodi do zastoja u radu i velikih finansijskih gubitaka.
Osim energenata, na udaru poskupljenja su i proizvodnja đubriva, hrana i plastični materijali. Kilibarda ističe da u našoj zemlji trenutno nema problema sa fizičkim nedostatkom proizvoda, već isključivo sa njihovom cenom koja konstantno raste.
Rešenje u domaćoj proizvodnji i alternativnim rutama
Kao odgovor na kašnjenja u isporukama, stručnjak ukazuje na potrebu za korišćenjem alternativnih i jeftinijih ruta, poput železničkog i vazdušnog saobraćaja. Ipak, dugoročno rešenje vidi u smanjenju zavisnosti od uvoza i snažnijem razvoju ključnih domaćih sektora poput poljoprivrede i prehrambene industrije.
Potrebno je stimulisati domaću proizvodnju onih artikala koje možemo sami da pravimo, kako bismo bili sigurniji i otporniji na spoljne šokove. Uništavanje energetske infrastrukture u ratnim zonama dodatno zabrinjava, jer se takvi kapaciteti ne mogu brzo obnoviti.
Privreda na zalihama i „veštačkom disanju“
Kilibarda napominje da se krize smenjuju još od perioda pandemije, što izaziva hroničnu nestabilnost u poslovanju. Čak i da ratna dejstva prestanu danas, biće potrebni meseci za oporavak tržišta. Privreda trenutno opstaje na zalihama i svojevrsnom „veštačkom disanju“.
Nafte i hrane će biti dovoljno za osnovne potrebe, ali će njihova cena na tržištu, koja se pod uticajem politike menja iz časa u čas, nastaviti da izaziva ozbiljne poremećaje u lancu ishrane i industrije.
E.M.