Potpisivanje memoranduma između Srbije i Rumunije predstavlja važan institucionalni korak ka realizaciji projekta RHE Đerdap 3, koji bi sa planiranih 2.400 megavata mogao da postane najveći objekat za skladištenje električne energije u ovom delu Evrope.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović boravi u Bukureštu, gde će sa rumunskim premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilieom Bolozanom potpisati Memorandum o razumevanju kojim će biti olakšana razmena informacija u vezi sa razvojem projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Memorandum predstavlja administrativni i tehnički okvir za intenzivniju saradnju dve države, pošto će budući energetski objekat koristiti sistem Đerdapskog jezera, dok se hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 već nalaze u zajedničkom vlasništvu Srbije i Rumunije.
Vlada Srbije je početkom jula usvojila osnov za zaključenje ovog sporazuma, čime je otvoren put za detaljnije tehničke, hidrološke i ekološke analize projekta.
Istovremeno, završen je i međunarodni javni poziv za iskazivanje interesa, na koji se prijavilo šest kompanija. Predstoji evaluacija prijava, nakon čega će biti odlučeno koje kompanije ispunjavaju uslove za dalje učešće u projektu.
Investicija, čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra, predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih poduhvata u energetskom sektoru Srbije.
Za razliku od klasičnih hidroelektrana koje proizvode električnu energiju koristeći prirodni protok vode, reverzibilna hidroelektrana funkcioniše kao veliki sistem za skladištenje energije.
Kada u elektroenergetskom sistemu postoji višak proizvodnje – najčešće iz vetroelektrana i solarnih elektrana – električna energija koristi se za pumpanje vode iz Dunava u dve planirane akumulacije, Pesaču i Brodicu. U trenucima povećane potrošnje voda se vraća kroz turbine, omogućavajući brzo uključivanje velikih proizvodnih kapaciteta u mrežu.
Planirani instalisani kapacitet od 2.400 megavata omogućio bi Srbiji da značajno poveća fleksibilnost elektroenergetskog sistema, smanji potrebu za uvozom električne energije u vršnim satima i ubrza integraciju obnovljivih izvora energije.
Prema dosadašnjim najavama, prva faza projekta trebalo bi da bude završena do 2036. godine.
M. T.
Foto: FB/Dubravka Đedović Handanović