Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji u maju bilo je potrebno 0,94 prosečne neto zarade, dok je za minimalnu korpu bilo dovoljno 0,48 plate. Ipak, kupovna moć je u odnosu na april blago pogoršana.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji u maju ove godine iznosila je 110.739,43 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 118.398 dinara. To znači da je za pokriće prosečne korpe bilo potrebno 0,94 prosečne plate, odnosno da je prosečna zarada bila za oko 7.659 dinara veća od vrednosti korpe.
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 0,48 prosečne zarade.
Minimalna korpa u maju iznosila je 57.188,42 dinara, što znači da je prosečna neto plata bila više nego dvostruko veća od tog iznosa.
Međutim, poređenje sa aprilom pokazuje blago pogoršanje odnosa zarada i troškova. U aprilu je za prosečnu potrošačku korpu bilo potrebno 0,91 prosečne zarade, pa je u maju za istu korpu bilo potrebno 0,03 plate više.
Korpa skuplja, plata nije pratila isti tempo
Prosečna potrošačka korpa u maju bila je za 193,11 dinara skuplja nego u aprilu, dok je minimalna korpa povećana za 198,16 dinara.
Istovremeno, prosečna bruto zarada u maju iznosila je 163.470 dinara, a neto zarada 118.398 dinara.
Ovi podaci pokazuju da se odnos plata i troškova života ne može posmatrati samo kroz rast nominalnih zarada. Za životni standard važnije je koliko robe i usluga građani mogu da kupe za svoje prihode.
Gradovi pokazuju velike razlike
Prosečna neto zarada u maju bila je najviša u Beogradu, gde je iznosila 145.186 dinara, zatim u Novom Sadu sa 133.320 dinara i Smederevu sa 123.634 dinara.
Kupovnu moć iznad proseka Srbije imali su Beograd, Smederevo, Kragujevac, Niš i Novi Sad.
Istovremeno, prosečna zarada bila je veća od prosečne potrošačke korpe u Zaječaru, Užicu, Kraljevu i Valjevu, dok je u ostalim gradovima obuhvaćenim statističkim praćenjem korpa bila skuplja od prosečne plate.
To pokazuje da nacionalni prosek skriva značajne razlike u kupovnoj moći stanovništva po gradovima.
M. T.