Ima li ikoga u Humskoj 1 da pocrveni i zapita se kamo plovi ovaj brod – Partizan je pretposlednji u Srbiji, a uprava, trener i igrači ponašaju se kao da je sve u najboljem redu!
Dok celokupna javnost gleda u tabelu Mozzart Bet Superlige i trlja oči u neverici, u Humskoj se nastavlja festival traženja izgovora! Umesto rešavanja nagomilanih problema, u Partizanu su danima guslali o arbitrima posle derbija, a onda ih je surova sportska karma stigla već protiv Vojvodine. Cela Srbija je još od juna videla da crno-belima promešana odbrana prokišnjava na sve strane, a rukovodstvo u sastavu Ljajić–Lazović–Petrović dovelo je štopera pre tek deset dana! Odluka da se „štedi“ i ograniče plate na 20.000 evra imala je cenu – stvoren je najslabiji i najranjiviji tim u modernoj istoriji kluba, dok su ih po primanjima i kvalitetu igračkog kadra pretekli mnogi, pa i ta preparesirana Vojvodina.
Ni Saša Ilić ne može biti amnestiran od odgovornosti. Legendarnom kapiteniu niko ne osporava emociju, ali posao trenera je da sakrije mane svojih momaka, a ne da ih gura u vatru i redovno forsira iste igrače koji ne donose ama baš ništa na terenu. Zašto se pravila razlika u disciplini, pa se Zubairu kažnjava, a Demba Sek i kapiten Nikola Simić po automatizmu starteri iako tim iz kola u kolo gubi? Fudbaleri Partizana trenutno uživaju u najkomotnijim karijerama u istoriji – šta god da urade na terenu, tretiraju ih kao rod rođeni, uprava ih mazi, navijači im tapšu, a oni gube utakmicu za utakmicom. Ako se pod hitno ne probude i ne shvate gde se nalaze, borba za goli opstanak neće biti samo crni scenarij, već surova svakodnevica!
M.M.