Kada Milan Kolarević ima svoj dan, protivničke odbrane izgledaju kao čunjevi na treningu, a njegovo buđenje u Surdulici došlo je u pravom trenutku da trgne Vojvodinu iz letargije i pogura je ka ubedljivih 4:1!
Fudbal je igra trenutka, a Kolarević je majstor da taj trenutak prigrabi za sebe. Posle dvomesečnog tihovanja, krilni napadač Stare dame podsetio je sve zašto je letos bio jedan od najtraženijih igrača na tržištu. Njegova igra na jugu Srbije nije bila samo statistika; bila je to demonstracija suve inteligencije i tehnike. Dok se ekipa Dušana Đorđevića mučila da probije bedem Radnika, Milan je uzeo stvari u svoje ruke. Njegove kretnje sa krila u sredinu i hirurški precizni udarci zapalili su igru Novosađana i pretvorili mučenje u rapsodiju.
Međutim, prati ga ta senka diskontinuiteta koja mu ne dozvoljava da se u potpunosti vine u sazvežđe najboljih igrača lige. Prošle godine u Voždovcu je imao sličnu putanju – sjajan start, pa prolećni pad. Vojvodina je uložila u njega verujući da će taj ciklus biti prekinut. Iako trenutni saldo od devet direktnih učešća kod golova nije zanemarljiv, opšti utisak je da Milan igra sa „pola gasa“ sve dok ga neki unutrašnji instinkt ne natera da eksplodira. Za momka koji tako lako rešava situacije „jedan na dva“, Superliga bi trebalo da bude poligon za svakodnevno dokazivanje. U Surdulici je pokazao šta može, sada je vreme da to pokaže i na „Karađorđu“, pred svojom publikom, u svakom narednom kolu.
Izvor: Postinfo
M.M.