Obilaznica oko Iriga predstavlja jedan od najkompleksnijih i ekološki najznačajnijih segmenata izgradnje Fruškogorskog koridora. Ova deonica duga oko 10 kilometara projektovana je tako da u potpunosti izmesti tranzitni i teretni saobraćaj iz centra Iriga i rastereti Nacionalni park Fruška gora, piše Vojvodina uživo.rs.

Nova brza saobraćajnica zaobilazi naselje sa zapadne strane i direktno se povezuje sa južnim portalom budućeg tunela „Iriški venac“. Od tunela trasa nastavlja ka jugu, ukršta postojeće lokalne puteve i završava se povezivanjem sa deonicom prema Rumi.

Saobraćajnica će imati četiri trake – po dve u svakom smeru – sa fizički odvojenim kolovozima i bez ukrštanja u nivou.

Irig godinama među najvećim uskim grlima

Irig je decenijama bio jedno od najvećih saobraćajnih opterećenja u Vojvodini. Prema podacima „Puteva Srbije“ za 2023. godinu, na deonici Sremska Kamenica–Irig zabeleženo je 9.899 vozila dnevno, dok je na deonici Irig–Ruma prosečan dnevni saobraćaj iznosio 11.307 vozila.

Trasa obilaznice prolazi kroz izrazito brdovit i geotehnički zahtevan teren južnih padina Fruške gore, zbog čega su projektovana složena inženjerska rešenja.

Tunel „Iriški venac“ i zahtevni građevinski radovi

Obilaznica se neposredno nastavlja na južni portal tunela „Iriški venac“, koji će sa oko 3,5 kilometra biti najduži drumski tunel u Srbiji.

Na izlazu iz tunela projektovani su veliki potporni zidovi i sistemi za odvodnjavanje podzemnih voda, dok se zbog klizišta na ovom području primenjuje duboko fundiranje i izgradnja armirano-betonskih potpornih konstrukcija.

Prema podacima Koridora Srbije, na ovoj deonici izvode se radovi na:

  • sedam mostova u zoni tunela,

  • osam velikih potpornih konstrukcija,

  • ukupno 15 konzolnih potpornih konstrukcija.

Za pojedine konstrukcije planirana je ugradnja više stotina šipova radi dugoročne stabilizacije terena.

Petlje i lokalni pristupi

Ključne tačke na trasi biće petlja Irig i veze prema Vrdniku. One će biti izvedene kao nadvožnjaci i podvožnjaci kako bi se omogućio nesmetan lokalni saobraćaj i pristup poljoprivrednim parcelama, pošto nova brza saobraćajnica preseče postojeće atarske puteve.

Jedan od glavnih razloga za izgradnju obilaznice jeste smanjenje ekološkog opterećenja Iriga.

Izmeštanjem tranzitnog saobraćaja očekuje se:

  • smanjenje emisije čađi, ugljen-monoksida i azotnih oksida,

  • manji uticaj izduvnih gasova na zaštićeni šumski pojas Fruške gore,

  • značajno smanjenje buke u centru naselja,

  • smanjenje vibracija koje utiču na stare stambene objekte i kulturno-istorijsko nasleđe.

Podsticaj turizmu i vinarstvu

Nova infrastruktura trebalo bi da dodatno ojača turistički potencijal Iriga i Vrdnika.

Irig je sedište više poznatih vinarija, a dosadašnje saobraćajne gužve često su otežavale dolazak turista. Završetkom Fruškogorskog koridora očekuje se znatno brža i bezbednija veza sa Novim Sadom i Beogradom.

Poseban značaj ima i nova veza prema Banji Vrdnik, koja će dobiti direktan izlaz na brzu saobraćajnicu, što bi moglo da poveća broj vikend-poseta i dolazaka stranih gostiju.

Ekonomski efekti

Blizina auto-puta E-70 kod Rume i brza povezanost sa Novim Sadom stvaraju uslove za razvoj logističkih, distributivnih i lakih industrijskih zona.

Lokalni posrednici na tržištu nekretnina već beleže povećano interesovanje za zemljište, stare kuće i vikendice u okolini Iriga i Vrdnika, dok se od nove saobraćajnice očekuje i skraćenje vremena transporta robe između Srema i Južne Bačke.

Prema najavama investitora, obilaznica oko Iriga trebalo bi da postane jedan od ključnih elemenata buduće saobraćajne veze između Novog Sada, Rume i zapadnog dela Srema, uz istovremeno smanjenje pritiska na naseljena mesta i zaštićena područja Fruške gore.

E.M.