Posle nezapamćenog petosatnog maratona protiv naoštrenog Ože-Alijasima, Novak Đoković je priznao da su nervni stres i ogromno srce presudili da obezbedi kartu za polufinalni spektakl sa Janikom Sinerom.
Kakav meč, kakva drama i kakva demonstracija sile mentalne snage najboljeg svih vremena! Četvrtfinalni duel Vimbldona doneo je triler koji će se decenijama prepričavati, a Feliks Ože-Alijasim je odigrao meč života samo da bi na kraju shvatio da je sa druge strane mreže čovek koji uspešno pobeđuje i samo vreme. Kada je u trećem setu Srbija, odnosno Novak, ispustio prednost od 21:18 u poenima i dozvolio žilavom protivniku da unese potpunu dramu i odvede meč na razliku, delovalo je da svedočimo smeni generacija. Ipak, Novak je u super taj-brejku odigrao vanzemaljske poene, ostavivši publiku u jugozapadnom Londonu u potpunom šoku. Vredelo je platiti svaku funtu i svaki peni za ovo svedočenje istoriji.
„Dobio sam meč reketom i sa mnogo srca, tako što sam morao da prebrodim mnoge teške i nervno stresne trenutke. Šta da kažem? Ovo su momenti zbog kojih još uvek igram tenis. Želeo bih da je ovo bilo finale, tako da ne moram da brinem kako će mi telo reagovati sutra, ali ipak sam presrećan zbog pobede“, poručio je vidno iscrpljeni, ali nasmejani Đoković. Kada su ga novinari u pres sali uporedili sa Lionelom Mesijem, koji je u isto vreme pravio čuda na fudbalskim terenima u Americi, Novak se našalio: „Da, voleo bih samo da sam mogao da igram 90 minuta, kao on…“. Predstojeći petak donosi meč koji stoji na rascepu dve ere – one koju oličava Đoković kao poslednji bastion velike trojke i ove nove, Sinerove i Alkarasove, koja nikako ne može da se razmahne jer beogradski vuk odbija da preda tron. Miris baruta se već oseća u vazduhu iznad Londona.
M.M.