Danska je danas saopštila da očekuje da će do kraja 2027. godine biti spremna da migrante koji nemaju zakonsko pravo boravka pošalje u centar za povratak koji bi se nalazio van Evropske unije.

Ministar za imigraciju i integraciju Morten Bodskov sastaje se danas u Kopenhagenu sa kolegama iz Nemačke, Austrije, Holandije i Grčke, a cilj sastanka je dogovor o konkretnim koracima ka uspostavljanju takvog centra i sklapanju partnerskog aranžmana sa zemljom koja nije članica EU.

DANSKA „GRUPA PET“ TRAŽI KONKRETNE KORAKE

Pet država, Danska, Nemačka, Austrija, Holandija i Grčka, formirale su grupu koja radi na planovima za uspostavljanje centara za povratak migranata van teritorije EU.

Bodskov je uoči sastanka rekao da je rad na uspostavljanju centra za povratak van EU značajno napredovao.

„Prešli smo dug put radeći na uspostavljanju centra za povratak van EU i sada smo bliži tome nego ikada pre“, naveo je danski ministar u saopštenju.

On je dodao da Danska očekuje da će biti spremna da prve osobe bez zakonskog prava boravka pošalje u partnersku zemlju do kraja 2027. godine.

JOŠ NIJE POZNATO KOJA BI ZEMLJA BILA PARTNER

Danske vlasti za sada nisu saopštile sa kojom zemljom van Evropske unije bi pet država moglo da sklopi partnerstvo.

Na sastanku u Kopenhagenu trebalo bi da budu razmotreni konkretni koraci ka postizanju prvog partnerskog sporazuma između država članica EU i zemlje koja nije članica Unije, a koji bi omogućio funkcionisanje centra za povratak.

Prema navodima danskog Ministarstva za imigraciju i integraciju, dogovor sa partnerskom zemljom trebalo bi da bude u obostranom interesu i da predstavlja dugoročnije rešenje za postupanje prema osobama koje nemaju zakonsko pravo boravka u državama EU.

EVROPSKI PARLAMENT OTVORIO PUT ZA CENTRE VAN EU

Evropski parlament je u junu odobrio reformu migracione politike čiji je cilj ubrzavanje postupaka deportacije i stvaranje mogućnosti da države članice uspostavljaju centre za zadržavanje i povratak migranata van teritorije EU.

Zagovornici ovakvog pristupa smatraju da bi centri za povratak mogli da doprinesu efikasnijem sprovođenju odluka o deportaciji i da smanje podsticaj za opasna putovanja ka Evropi.

Kritičari, međutim, upozoravaju da bi takva politika mogla da oslabi zaštitu prava tražilaca azila. Savet Evrope je u julu upozorio da centri za povratak i drugi aranžmani za prebacivanje stranih državljana u treće zemlje nose značajne rizike po ljudska prava, uključujući mogućnost zlostavljanja i proizvoljnog pritvaranja.

DANSKA VLAST PLAN VIDI KAO DEO EFIKASNIJEG MIGRACIONOG SISTEMA

Danska vlada smatra da bi uspostavljanje centara za povratak van EU moglo da bude deo šire reforme evropskog sistema azila i migracija.

Bodskov je ocenio da je neprihvatljivo da osobe koje nemaju izgleda da dobiju zakonit boravak plaćaju velike iznose krijumčarima kako bi stigle do Evrope, dok države članice potom troše značajna sredstva na obradu njihovih zahteva, od kojih veliki broj bude odbijen.

Prema njegovim rečima, centri za povratak trebalo bi da pošalju jasnu poruku da dolazak u Evropu ne garantuje mogućnost ostanka ukoliko osoba nema zakonsko pravo boravka.

Sastanak ministara Danske, Nemačke, Austrije, Holandije i Grčke predstavlja jedan od narednih koraka u pokušaju da se konkretizuje model saradnje sa zemljom van EU i utvrde pravni i praktični okviri za funkcionisanje takvog centra.

E.M.