Suša već nekoliko godina unazad desetkuje prinose, posebno prolećnih kultura na severu Banata. Zbog toga se kao jedna od mogućih alternativa nameće proteinski sirak, koji i u uslovima nedostatka vlage i ekstremno visokih temperatura daje solidan prinos i smatra se dobrom zamenom za kukuruz, prenosi RTV.

Ipak, poljoprivrednici kao najveći problem u proizvodnji sirka izdvajaju ograničeno tržište za otkup i nisku cenu.

Leto je i ove godine pokazalo koliko vremenski uslovi mogu da utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Na području kikindskog atara ove godine nedostaje oko 180 litara kiše, što se najviše odrazilo na rod suncokreta, ali i kukuruza, koji se nekada gajio na više od trećine obradivih površina u Vojvodini.

Problem za proizvođače nije samo rod, već i plasman. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi proteinski sirak, kao kultura otpornija na sušu, mogao da bude dobro rešenje.

„Nije problem posejati i pripremiti zemljište. Problem je tržište i kome prodati. Sami znamo da se smanjuje stočni fond. Da li će se povećati i da li će država nešto odraditi po tom pitanju, još uvek ne znamo“, rekao je Marko Đurđulov, poljoprivrednik iz Kikinde.

Sličan problem vidi i Milovan Trajkovski, poljoprivrednik iz Bašaida, koji upozorava da sirak nema status berzanske robe i da je tržište za njegovu prodaju ograničeno.

„Sirak nije berzanska roba, pa se plašim da tu ulazimo u drugi problem, sa cenama i sa činjenicom da se time bavi jedan otkupljivač. Niko u svetu se nije obogatio i usrećio gajeći sirak“, izjavio je Trajkovski.

Konstantni toplotni talasi i sve izraženiji nedostatak padavina pokazuju da će ratari morati da razmišljaju o promeni strukture proizvodnje. U susednoj Mađarskoj proteinski sirak već se gaji na oko 100.000 hektara.

„Mislim da bismo se morali ugledati na naše komšije, koje su se ranije suočile sa ovim problemom, najviše zato što imaju lošije zemljište. Smatram da poljoprivredni proizvođači moraju ići u smeru kultura koje trpe sušu“, rekao je Ilija Beara, direktor semenske kuće „RAGT Žitija“ za Srbiju i Balkan.

Stručnjaci smatraju da bi sirak u godinama koje dolaze mogao da postane značajnija ratarska kultura, imajući u vidu očekivanje da će sušni periodi biti sve češći. Ova kultura nije nepoznanica domaćim poljoprivrednicima, ali do sada nije ozbiljnije razmatrana kao alternativa kukuruzu.

„Bilo je pre par godina znatno više sirka, ali je tada postojao problem sa otkupom, jer mu je cena bila svega 16 dinara. Takođe, tada nisu bile ovakve suše. U ovakvim vremenskim uslovima daje solidne rezultate i dobra je zamena u proizvodnji stočne hrane“, izjavio je Zoran Simić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prema računici stručnjaka, prinos sirka od 4,5 tona po hektaru ekvivalentan je prinosu kukuruza od 6,5 tona, zbog čega bi ova kultura mogla da predstavlja jednu od alternativa nekada dominantnom kukuruzu.

Ipak, iskustvo poljoprivrednika pokazuje da otpornost na sušu sama po sebi nije dovoljna. Bez sigurnog tržišta, organizovanog otkupa i odgovarajuće cene, proizvođači će teško biti motivisani da veće površine pod kukuruzom zamene sirkom.

E.M.